Jesen u mom kraju

Povratak u školske klupe u septembru značio je i tradicionalno pisanje sastava pod nazivom „Jesen u mom kraju“. Iako sam odrasla u seoskom kraju, okružena idiličnom prirodom, nikad mi nije polazilo za rukom da budem na visini zadatka i da tu ljepotu pretočim u pisanu riječ. Pa tako ni sad. 

Zato puštam fotografijama i  Desanki da kažu svoje...

Vesela jesen

Bela sviću oktobarska jutra:

Po zemlji more srme razlilo se.

Danas se šuma bezbrižno veseli,

Svejedno što će umreti već sutra,

Svejedno što su pale ledene rose.

Svejedno što su pale prve slane,

Još šuma seća se pesme ludog drozda,

Još danas staze su letom zavejane;

Pevaju požutele dubrave bukava

I zru na suncu kao grozd do grozda.

Još bezbroj buktinja i plamenova

Gori na šumskom raskršću svakom,

Još barjak u ruci topole nose

Kao da dolaze iz svatova,

I mašu izdaleka radosno šakom.

Još po stazama vino se sipa,

I s krune hrastova zlato mrvi,

U rupcu šarenom još ide lipa,

Još ludo s brestom se grli divlja loza

Na dlanu noseći srce puno krvi.

Desanka Maksimović